DRUŠTVENI SOFTVER INTERNETA

Ovoga trena vodi se velika rasprava o društvenom softveru ( social softver ) u blog zajednicama.
Što je zapravo društveni softver ili ja bih to preveo kao društveni programi interneta ?
Ništa novoga u samoj srži. Odavno imamo email, forume, usenet, newsgrupe, mailing liste , i nakraju blogove.
Sve su to mogućnosti interneta koje omogućuju društvenu interakciju medju ljudima, povecanje njihovog iskustva i znanja, mogućnosti kolaboracije i slicno. Ništa novo.
Galama se digla upravo sada. Neki tvrde da je to zato jer sada postoji cijelokupna platforma za web bazirano izdavaštvo plus infrastruktura ( RSS feed, Trackback npr. ) te sve više utjecajnih glasova medju blogerima koje ni mainstream nemoze ignorirati.
Pogledajmo samo kako su veliku ulogu imali blogovi u Irackoj krizi. Ratni blogovi su bili vrlo citani kao alternativa medijskim monopolima , posebice u SAD-u. Blog je tada usao u mainstream. Više ga se nemoze ignorirati.
Sada, neki idu tako daleko da mogućnosti su nove generacije blog izdavaštva sljedeca velika stvar interneta ( the next big thing ). Ja se s time ne mogu sloziti.
Iako sam gorljivi zagovornik pisanje blogova čini mi se da blogovi u ovakvoj formi i formatu jednostavno nemaju masovnu primjenjivost. Ključ leži u ljudskoj prirodi. Dok ce uvijek postojati blog grupe i zajednice koje ce se pronalaziti oko neke teme, projekata i slično i tako proljevati tone elektroničke tinte, vecina blogera bi ipak voljela da blog postaje pregledniji, čitkiji, kraći, sažetiji. User – friendly, iako je on to i danas. Ali, polako braco...ne sudimo po sebi.
Ciljam na nesto kao instant messages blogove, ili na moblog u konacnici. Onda kada se dogodi potpuna konvergencija izmedju mobilne komunikacije i interneta.
Zapitao sam neke svoje prijatelje zasto ne pisu blogove. Odgovori su bili : ne zanima me, neda mi se pisati, neznam sto je to blog, i slicno.
Shvatio sam da mnogi jednostavno ne vole pisati. Pa zasto bi i morali. Nismo svi literate po rodjenju niti imamo takvih afiniteta. Neki ni inace puno ne vole citati knjige osim nesto malo novina pa zasto bi onda morali imati strpljenja citati blogove- I to je sasvim u redu i razumljivo. Dovoljno je da napisu mail, dovoljno je da se informiraju na netu o necemu sto ih zanima , ponekad skoce na chat ili se posvadjaju s nekim na forumu i to je to. Kakvo pisanje redaka i redaka dugacko. Zasto bi ? Pa to trebaju raditi pisci, novinari, oni koji vole literarni izričaj ( Ili rade jer moraju da budem ciničan ). Ukratko, takvo je rezoniranje medju vecinom ljudima. ( Ne zaboravimo da je broj aktivnih blogera samo 250 tisuca. )
Ali ako treba poslati SMS preko mobitela- može , nema problema jer je kratko jednostavno i brzo i ne konzumira covjeku vrijeme. I gle sad, otvara se divni novi svijet sa novim generacijama mobilnih telefona podrzanih sa multimedijalnim opcijama ( slika, glas , video ) te postojeca blog infrastuktura interneta ( movable type, blogger ) kao recept za siroku participaciju u društvenoj interakciji koja ce donjeti pravi značaj onome što sada zovemo društveni softver interneta ( social softver ).
Zato treba spustiti loptu na zemlju i prekinuti sa hajpom i buzzom koji se u zadnje vrijeme širi blogosferom.
Vrijeme će sve pokazati. Ali nema sumnje da je weblog/blog glavno polazište za izranjanje smislenijeg formata društvenog softvera.